Sveti Sava, na barikadama, s pevanjem i pucanjem Miroslav Đorđević (”Smederevska Sedmica”)

podnaslovi } Sveti Sava, na barikadama, s pevanjem i pucanjem Ljubavna štampa Sveti Sava u velikom finalu

Ljubavna štampa

- Iz do sada napisanog čitaocu je jasno da je Smederevo, u godinama kada je to trebalo, imalo svoj mali RTS. A imalo je i svoju malu "Politiku". "Naš glas" je više decenija bio jedino štampano glasilo i kao takav mnogo češće bio u situaciji da bude tetošen od vlasti nego što mu je prekonosirano zbog retkih ekscesa individualnog zastranjivanja. U takvim okolnostima, višestranačje je dočekao sa već prilično pročešljanim novinarskim redovima tako da je ljubav koju je lokalna vlast gajila prema ovim novinama mogla (i morala) da bude uzvraćena. Tada se, uvidevši prazan prostor u koji se valjalo učantrati, pojavljuje "Smederevac", prvi privatni lokalni list posle pedesetak godina, sa sasvim drugačijom koncepcijom. Mnogo je faktora uticalo da ove novine ne potraju duže od šezdesetak brojeva, tek ponovo je par godina "Glas" bio usamljen da bi 1997. počela da izlazi "Smederevska sedmica". Ova dva lista, "Glas" i "Sedmica", nikada jedan drugom nisu bili konkurencija iz prostog razloga što su i jedan i drugi kao osnovnu ideju imali nameru da se dopadnu onima koji ih kupuju. Dok je tiraž jednih bio prodat unapred, drugi su morali da od kupca, svakog pojedinačno, na kiosku izvuku pare. Suočena sa novim izazovom, vlast se odlučila na novu taktiku: ignorisanje. Mogla je "Sedmica" da objavi šta je htela (ne baš bukvalno ali blizu) a da niko iz lokalne vlasti ne odreaguje. Svesni skormnih dometa pisanog u odnosu na elektronske medije, vodeći ljudi ondašnje političke vrhuške držali su se ovoga do poslednjeg dana. Baš kao što se i "Naš glas" do poslednjeg dana trudio da ne skrene sa pravoga puta. Ostalo je zapamćeno (i zabeleženo) saopštenje redakcije kada u sred oktobarskih događanja jedan broj nije odštampan jer su demonstranti na barikadama zaustavili vozilo "Glasa" sa pripremom. Već u narednom broju na naslovnoj strani je osvanuo Koštuničin lik i "Glas" je, praktično, krenuo tamo gde je stao.

Novije doba - Promena na čelu države i opštine za prvu posledicu je, prema očekivanju, imala promenu rukovodećih ljudi na Televiziji. Očigledno, lekcija naučena od prethodnog režima nije bila potcenjena. To što je struka bila poslednji kriterijum za odabir novih prvih ljudi Televizije takođe je odnekle bilo poznato. Nesrećni Radio Smederevo je, izgubivši sistematičnim delovanjem, onog što ćemo kasnije nazivati lokalnom samoupravom, i pozicije i slušanost, i još bitnije - ekonomsku samostalnost,ostao gde je i bio, a što je praktično značilo da je pušten niz vodu samosnalaženja za opstanak. "Glas" se, kako će se kasnije pokazati, najlakše adaptirao na novonastalu situaciju. Sednicama sada više nije predsedavao Mika nego Žika, škole nije otvarao Pera nego Laza, o uspesima privrede nije govorio... Negativnih likova u opštinskom vrhu ionako nije ni pre bilo. E sad, što su ovi koji su sada na vlasti do pre neki dan bili državni neprijatelji, Bože moj...

Ispostavilo se da je pred najveća iskušenja stavljena "Smederevska sedmica". Preko noći su oni, čast izuzecima, koji su jedva čekali poziv da se nađu na njenim stranicama (na drugim nisu ni mogli) postali ljudi do kojih se dolazi zakazivanjem sastanka preko sekretarice. Da stvar bude gora, to uglavnom nisu bili isti koji su sa novinarima "Sedmice" strahovali da li će se neka njihova odštampana izjava ili tekst protumačiti kao dovoljan razlog za hapšenje, tužbu ili zatvaranje novina, u zavisnosti od toga u kojoj je fazi bio prethodni režim. S druge strane, novinari "Sedmice" su po prvi put bili u situaciji da budu na ti sa predstavnicima lokalne vlasti što, naravno, i nije neka preporuka pred čitaocima. Ruku na srce, tek posle izvesnog perioda adaptacije, ponovo su počeli da se pojavljuju tekstovi koji nisu bili po volji opštinskim strukturama. To nam je bio znak da smo opet na dobrom putu. Uskoro nam je ovo potvrdila i jedna više simbolična no na neki drugi način značajna odluka.